ŠTA ZAPRAVO ZNAČI PROCENAT UVB ZRAČENJA ?

Kada odlučuju koje lampe ce kupiti, mnogi vlasnici solarijuma uzimaju u obzir procenat UVB zracenja koje lampe isijavaju i taj odnos često uzimaju kao najvažniji parametar u odabiru tipa lampe.

Od kako su se u komercijalnoj upotrebi pojavile prve lampe za sunčanje, proporcija UVA i UVB zračenja je bila dominantna u određivanju prednosti odredenog tipa lampe. Vlasnici solarijuma, a i sami korisnici su vezani za parametar procenta UVB zracenja, kao odlike kvaliteta lampe. Znači, ako lampa isijava više UVB spektra ona je kvalitetnija. I to izgleda sasvim logicno. A da li je to baš tako?

Poslednjih godina izbor lampi za sunčanje na tržištu je toliko širok da čak i ljudi iz stručnih krugova dolaze u konfuziju – ako se govori o kvalitetu, onda to znači visok odnos UVB spektra. Uz to, postalo je nemoguće ignorisati favorizovanje ovog parametra od strane proizvodača.

A da li ovakvo pojednostavljivanje stvari, kada je reč o kompleksnosti rada lampe, za sunčanje, u stvari, vodi ka neodgovarajućem ili sasvim pogrešnom zakljucivanju? Preciznije rečeno, tvrdnja «više UVB spektra – dublja boja» je u najmanju ruku otvorena za značajnu sumnju! Postoje najmanje tri dobra argumenta koji potvrduju prethodnu rečenicu.

 

1. Procenat UVB spektra. Na osnovu čega ?

Cena lampe raste sa procentom UVB zračenja. To daje utisak potencijalnom kupcu da procentualni odnos UVB spektra određuje kvalitet lampe, što je u odsustvu drugih parametara potpuno neopravdano. Pogotovo ako u tehnickoj karakteristici nije navedeno ukupno UV zračenje, na osnovu kog je taj procentualni odnos prikazan. Time kupac, ponekad upravo namerno, uopšte ne dobija informaciju o količini UVB zračenja.

Na primer:

Kod dve razlicite lampe za koje se iznosi podatak da imaju 1,4% UVB zračenja ne mora da znači da isijavaju istu količinu tog spektra.

Lampa cija ukupna snaga UV zračenja iznosi 30 W emituje 0,42 W UVB, dok lampa snage zračenja 25 W isijava samo 0,35 W UVB. Iako je izraženi procentualni odnos isti, prva lampa emituje cak 20% više UVB od druge.

Ovakve razlike na tržištu lampi su brojne, što je primetno u raznovrsnosti rezultata sunčanja u istim tipovima solarijuma zavisno od tipa ugradenih lampi. Na primer, u određenom solarijumu se ugradnjom jednog tipa lampi može ostvariti žiža UV zracenja od 20 mW/cm2, dok sa drugim tipom lampi žiža dostiže 25 mW/cm2 ili više.

To potvrđuje da je jednostavno navođenje procenta isijanja UVB spektra neke lampe potpuno nedovoljno, kada se procenjuje njegova količina. To ce pokazati sledeci primer.

Povećanje procenta UVB često se postiže smanjenjem ukupnog UV zračenja. Neki proizvođac može povećati procenat UVB neke lampe npr. sa 1,2% na 1,4%, slabljenjem ukupnog UV zračenja za oko 15%, što direktno redukuje njen ukupni intenzitet, a ovo se očitava slabijim efektom inicijalnog tamnjenja pigmenta. Uprkos većem procentu UVB navodno poboljšanog modela lampe, njen ukupni efekat cesto nije bolji, a vremena tretmana sunčanja nisu skracena.

Zbog toga je sud o kvalitetu neke lampe samo na osnovu procenta UVB cesto dovođenje u zabludu.

 

2. Postoje razni tipovi UVB zračenja

Poznato je da UVB spektar pokriva talasne dužine od 280 nm do 315 nm (nanometara). Ali ta vrednost, kao cisto fizicka definicija, daje samo približnu naznaku o očekivanim efektima određene lampe.

Individualne UVB vrednosti se moraju uzimati u obzir u svetlu njihovih odgovarajućih funkcija da bi se razumelo više o njihovim efektima. Uticaji pojedinih talasnih dužina su dovoljno poznati u slucajevima raznih fotobioloških pojava, kao što su sinteza i tamnjenje pigmenta i izazivanje crvenila i pregorelosti kože. Ako se pogleda delotvornost pojedinih UVB talasnih dužina za formiranje pigmenta, može se videti da UVB na 300 nm aktivira formiranje deset puta više melanina nego UVB na 310 nm. To znači da je potrebno deset puta duže izlaganje UVB na 310 nm da bi se dobila ista kolicina melanina. Talasna dužina UVB od 314 nm daje još slabije rezultate – formira cak 40 puta manje melanina nego UVB na 300 nm.

Zbog toga je važnije da se navode vrednosti koje prikazuju sposobnost formiranja pigmenta nego procentualni odnos UVB zračenja. Potencijalni kupci lampi i korisnici solarijuma će jedino tako moći pravilno da prosude o kvalitetu odredenog modela lampe za sunčanje.

 

3 . UVB zraci nisu jedini od kojih koža tamni

Naravno, da bi obezbedili dugotrajnu osunčanu boju kože neophodno je da se izazove formiranje dovoljno melanina i istovremeno da se obezbedi njegovo tamnjenje. Obično se tvrdi da je UVB zračenje ključno za pokretanje formiranja melanina, što je mahom tačno kada je u pitanju sunce, ali ne i kada se radi o lampama za sunčanje.

S obzirom na svoj veoma visok intenzitet, i UVA spektar zračenja svakako igra veoma važnu ulogu u formiranju melanina. Provereno je da u zavisnosti od tipa lampe cak do 70% od ukupnog UVA zračenja može učestvovati u tom procesu. Bez velike razlike i kod lampi sa izuzetno visokom proporcijom UVB spektra, UVA zračenje učestvuje i do 40%.

Stoga, podatak o procentu UVB isijanja nikako ne određuje efikasnost lampe u formiranju pigmenta.

Što se samog tamnjenja melanina tice, stvari su drugacije. Ovde je od intenzitet UVA spektra od presudnog značaja, dok je učešce UVB spektra skoro beznačajno. To znači da je za tamnjenje kože potreban što jaci intenzitet UVA spektra, a time će i vremena potrebna za postizanjepune boje biti kraća.

 

Dakle, šta treba da tražite ?

Da biste dostigli kvalitetno osunčan ten, potrebna su oba zračenja – i UVA i UVB. Isključiv naglasak na što jacem intenzitetu i procentualnom odnosu UVB spektra nema nikakvu praktičnu svrhu u odredivanju delotvornosti lampe za sunčanje. Ne zaboravite, potrebno trajanje tretmana direktno zavisi od prave mešavine UVA i UVB zračenja.

Dakle, ključ za celu stvar je pitanje vremena izloženosti zračenju, a cilj je pokrenuti proces crnjenja kroz određeni period, izbegavajući pregorevanje i crvenilo kože.

Umesto ispitivanja proporcije UVB zračenja, korisnici solarijuma bi trebalo da pitaju za preporučeno trajanje tretmana na određenom tipu lampe, jer su to vrednosti koje ukazuju na intenzitet zračenja potrebnog za crnjenje bez pregorevanja kože. To je jedini način da se obezbede dobri rezultati sunčanja na duže staze.

Još jedna činjenica se svakako mora uzeti u obzir. Slabljenje isijanja lampe u toku njenog radnog veka.

Ovde se javljaju značajne razlike od tipa do tipa lampe. Neke lampe redukuju intenzitet zračenja za 20% ili više cak posle 100 radnih sati, dok neke druge za to vreme imaju pad svega 5% ili manje. Isto tako, pad intenziteta isijanja kod kvalitetnijih i skupljih lampi do samog kraja radnog veka je neuporedivo manji nego kod nedovoljno kvalitetnih, gde ste prividno uštedeli plativši ih manje.

Ove karakteristike, direktno vezane za kvalitet odredene lampe, značajno uticu ne samo na koristan radni vek lampe, vec i na trajanje svakog pojedinacnog tretmana sunčanja.